Uostalom, sad je to svejedno. Kroz pola sata izvešćemo skok. Približićemo se supernovi na samo pet stotina miliona kilometara. Tu ti stupaš na scenu. U stanju si da ideš tamo gde se mi ne usuđujemo, da osmatraš ono što mi ne smemo, da nam kažeš više nego što bi naši instrumenti bili kadri i da nam nagoveste. Ali najpre se moramo uveriti da možemo ostati na orbiti oko zvezde. To je i tvoja briga. Mrtvi ljudi ne mogu te više vratiti kući.

Dobro. Da bismo te uključili u polje skoka, bez opasnosti da ti se telo razori, moram isključiti štitnike. Obrećemo se u zoni pogubnog zračenja. Moraćeš se hitro odvojiti od broda, jer ćemo uključiti generator štitnika šezdeset sekundi posle prelaza. Tada moraš da ispitaš okolinu. Vrebaju te razne opasnosti, kao što su…”, i Scili poče da nabraja. „To je samo ono što možemo da predvidimo. Možda ćemo se susresti sa nečim što uopšte nismo mogli ni da naslutimo. U svakom slučaju, koliko ti se nešto učini kao pretnja, smesta se vrati, upozori nas i spremi se za skok natrag. Jesi li shvatio? Ponovi.”

Reči stadoše da naviru iz Eloize. Lekcija je bila tačno izdeklamovana; ali koliko je ona izostavila od stvarnog odgovora?

„Vrlo dobro”, reče Scili. „A sad nastavite sa koncertom ako želite. Ali prekinite deset minuta pre skoka i budite u stanju pripravnosti.”

„Da, ser.” Nije ga pogledala. U stvari, izgledalo je kao da uopšte nigde ne gleda.

Bat njegovih koraka stade da odzvanja hodnikom, sve dok se nije izgubio u daljini.

„…Zašto je ponovio iste stvari?” upita Lucifer.