„Slobodu da upravljamo vlastitim životima, pod vođstvom Boga.”

Konačno smo, pomisli Stormgren, stigli do onog pravog. Ceo ovaj sukob u osnovi je religijske prirode, koliko god bio zamaskiran. Vejnrajt vam nijednog trenutka nije dozvoljavao da izgubite iz vida da je bio sveštenik. Mada više nije nosio sveštenički okovratnik, čovek je uvek imao utisak da je on još tu.

„Prošlog meseca”, istaknu Stormgren, „stotinu biskupa, kardinala i rabina potpisali su zajedničku izjavu u kojoj daju podršku politici Nadzornika. Religije širom sveta su protiv vas.”

Vejnrajt ljutito odmahnu glavom.

„Mnoge vođe su slepe; Vrhovnici su ih potkupili. Kada shvate opasnost, možda će biti kasno. Čovečanstvo će izgubiti inicijativu i postati podređena rasa.”

Načas je nastupila tišina. A onda Stormgren odvrati:

„Kroz tri dana ponovo ću se sastati sa Nadzornikom. Objasniću mu vaše primedbe, jer je moja dužnost da iznosim mišljenje sveta. Ali to neće ništa izmeniti… u to vas uveravam.”

„Postoji još nešto”, izgovori Vejnrajt polako. „Imamo mnogo zamerki na račun Vrhovnika… ali iznad svega preziremo njihovu tajanstvenost. Vi ste jedino ljudsko biće koje je ikada razgovaralo sa Karelenom, a čak ni vi ga niste videli! Zar vas onda iznenađuje to što sumnjamo u njegove pobude?”

„Uprkos svemu što je učinio za čovečanstvo?”

„Da… uprkos tome. Ne znam šta nam je mrskije… Karelenova svemoć, ili njegova tajanstvenost. Ako nema šta da krije, zašto se nikada ne pokazuje? Sledeći put kada budete s njim razgovarali, gospodine Stormgren, zapitajte ga to!”

Stormgren je ćutao. Na to nije imao šta da kaže… u svakom slučaju ništa što bi ubedilo ovog drugog. Ponekada se pitao da li je i sam bio ubeđen.

S njihove tačke gledanja bila je to jedna sasvim mala operacija, ali za Zemlju je to bila najveća stvar koja joj se ikada dogodila. Veliki brodovi izronili su bez ikakvog upozorenja iz nepoznatih dubina svemira.