„Ipak je to brojka koja se ne može prenebreći. A na svaku osobu koja je potpisala dolazi mnogo onih koji duboko sumnjaju u mudrost, a da i ne pominjem ispravnost, ovog plana Federacije. Čak ni Nadzornik Karelen, i pored svih svojih moći, nije u stanju da pokretom pera izbriše hiljadu godina istorije.”

„Šta iko zna o Karelenovim moćima?” odvrati Stormgren. „Dok sam bio dečak, Federacija Evrope predstavljala je san… ali već kada sam izrastao u mladića ona je postala stvarnost… a to je bilo pre dolaska Vrhovnika. Karelen jednostavno privodi kraju ono što smo mi započeli.”

„Evropa je bila kulturni i geografski entitet. Svet nije… u tome je razlika.”

„Za Vrhovnike”, odvrati sarkastično Stormgren, „Zemlja je verovatno mnogo manja nego što je Evropa izgledala našim očevima… a njihovo shvatanje stvari je, moram priznati, mnogo zrelije od našeg.”

„Ja nužno ne osporavam Federaciju kao krajnji cilj… mada se mnoge moje pristalice ne bi s tim složile. Ali to mora uslediti iznutra… ne sme biti nametnuto spolja. Mi sami moramo da se pobrinemo za svoju sudbinu. Ne sme više biti mešanja u ljudske poslove!”

Stormgren uzdahnu. Sve ovo je on već čuo stotinu puta i bio je svestan činjenice da može samo da pruži stari odgovor koji je Liga za Slobodu odbijala da prihvati. On je verovao Karelenu, a oni nisu. U tome se sastojala osnovna razlika i on nije mogao ništa da učini u vezi s tim. Srećom, ni Liga za Slobodu nije mogla ništa.

„Dozvolite mi da vam postavim nekoliko pitanja”, reče on. „Možete li poreći da su Vrhovnici doneli bezbednost, mir i blagostanje ovom svetu?”

„To je tačno. Ali su nam oduzeli slobodu. Ljudi ne žive…”

„…samo od hleba. Da, znam… ali ovo je prvi vek u kome su svi ljudi sugurni da će makar to izvesno dobiti. U svakom slučaju, koju smo to slobodu izgubili u poređenju sa onim što su nam Vrhovnici dali prvi put u ljudskoj istoriji?”