Kakvu su samo neverovatnu sreću imali što se ova nastanjena planeta nalazila tako blizu! Čak i kada ne bi mogli da oprave brod i nastave putovanje do čijeg su ih okončanja čekala još dva stoleća, ovde su bar mogli da ostanu među prijateljima. Nikakvi mornari, bilo mora ili svemira, u oštećenom brodu nisu se mogli ničem boljem nadati.

Noć je bila prohladna i mirna, blešteći nepoznatim zvezdama. No, ipak su se mogli razabrati neki stari prijatelji, iako su drevna ustrojstva sazvežđa bila beznadežno izgubljena. Video se moćni Rigel, nimalo slabiji uprkos dodatnim svetlosnim godinama koje su njegovi zraci morali prevaliti pre no što stignu do njegovih očiju. A ono mora da je džinovski Kanopus, gotovo u liniji sa njihovim odredištem, ali na toliko većoj razdaljini da čak i kada budu stigli do svog novog doma on neće izgledati nimalo sjajniji nego na nebu Zemlje.

Leon zatrese glavom, kao da je želeo da odagna iz uma taj ošamućujući, hipnotišući prizor beskraja. Zaboravi zvezde, reče on u sebi ionako ćeš se ponovo suočiti sa njima. Drži se ovog malog sveta dok si na njenu, iako on može biti tek zrnce prašine na putu između Zemlje koju više nikada nećeš videti i cilja koji te čeka na kraju puta, kroz stotine godina.

Njegovi prijatelji već su spavali, umorni i zadovoljni, kao što je i bilo pravo. On će im se uskoro pridružiti kada mu to bude dopustio njegov nespokojan duh. Ali najpre će se malo upoznati sa ovim svetom na koji ga je slučaj doveo, ovom oazom nastanjenom pripadnicima njegove vrste u pustinjama svemira.

Izišao je iz dugačke, jednospratne gostinske kuće, koja je bila pripremljena za njih očigledno u velikoj hitnji i zaputio se jedinom ulicom Zaliva palmi.