I tako, Gleda-Mesec je netremice zurio u kristalni monolit, dok mu je mozak stajao otvoren za još neizvesne manipulacije blistave ploče. Često je osećao mučninu, ali glad ga je neprekidno morila; a s vremena na vreme šake su mu se nesvesno grčile na način koji će odrediti njegov novi način života.

Dok je povorka bradavičavih svinja prolazila stazom, njuškajući i grokćući, Gleda-Mesec se najednom zaustavi. Svinje i čovekoliki majmuni nikada nisu obraćali pažnju jedni na druge, budući da među njima nije dolazilo do sukoba interesa. Kao i većina životinja koje se nisu nadmetale oko iste hrane, oni su se naprosto međusobno izbegavali.

Sada je, međutim, Gleda-Mesec zastao da ih posmatra, klateći se nesigurno napred-nazad, kao da su ga prožimali podsticaji koje nije mogao da razume. A onda, kao u snu, on stade da traga za nečim po tlu — premda ne bi umeo da objasni za čim, čak i da je posedovao moć govora. Shvatio je šta je u pitanju tek kada ga je ugledao.

Posredi je bio težak, šiljat kamen dugačak oko šest inča; nije mu, doduše, potpuno pristajao šaci, ali ipak će poslužiti svrsi. Izmahnuvši rukom, iznenađen njenom najednom povećanom težinom, on iskusi prijatno osećaje moći i vlasti i krenu prema najbližem svinjčetu.

Bila je to mlada i glupa životinja, čak i po niskim merilima inteligencije bradavičavih svinja. Iako ga je motrila krajičkom oka, nije ga shvatila ozbiljno sve dok nije bilo prekasno. Zašto bi podozrevala rđave namere kod tog ubogog stvorenja? I dalje je brstila travu kada joj je Gleda-Mesečev kameni čekić ugasio mutnu svest. Ostali članovi krda nastavili su da spokojno pasu, budući da je ubistvo bilo izvedeno hitro i tiho.