Tada se ispružilo nešto poput velike surle, otvorilo se i izbio je vreli, gorki dim. Zjapeća čeljust je s jezivim mljackanjem usisala sve predmete, zatvorila se kao da ih guta, i odjednom je ta surlasta grdosija sinula iznutra. Doktor je mogao da vidi usijano jezgro žara. Predmeti koji su se rasplinjavali formirali su monolitnu, narandžastu goruću kašu, sjaj je oslabio, surlasta čeljust potamnela. Doktor, zaboravljajući na drugove, pođe duž dvaju velikih stubova u kojima su sad proticala kao u nakaznom jednjaku vatrena zrna mase. Uronjen u lavirint i podignute glave, svaki čas brišući suzne oči, pokušavao je da prati put usijane kaše. Povremeno mu se gubila iz vida, a zatim bi opet nailazio na njen trag, jer je prosijavala iz dubine crnih protoka što su zmijasto vijugali, dok odjednom nije zastao na mestu koje mu se učinilo poznatim — vide kako vatreno palacava tela, već delimično oblikovana, lete u nekakvu čeljust, dok su pored njih izletala druga, kao da su iz otvorenog bunara iskakala uvis. Gutali su ih redom debeli crni stubovi kao slonovske surle, u rumenim špalirima hlađenog žara proticala su dubinom tih stubova, smanjujući se na visini. Doktor je išao i išao dignute glave, ne pamteći ništa, tela su ga prestizala, ali to nije imalo značaja, jer su neprekidno kuljale gomile drugih a onda se umalo ne sruši, ispustivši pridavljeni krik.

Opet je stajao na praznom mestu, pred njim je rasla ogromna grdosija turbine, lava, u dugom putovanju već sasvim ohlađenih crnih predmeta kuljala je odozgo u njeno grotlo. Doktor obiđe bočnicu turbine, jer je već znao s koje strane treba očekivati porođaj — i nađe se ispred ljudi što su stajali pored Inženjera, koji je još proučavao crni predmet, dok je pucajući veliki mehur upravo bljuvao 'gotovu proizvodnju' u ponovo formirane naćve.