Sočivasto ispupčen, mrki zid turbine naspram njih naduo se, nešto ju je iznutra potresalo, nadimala se — oni se i nehotice odmakoše unatrag, tako je grozno izgledao prljavosivi mehur što se nadimao — a onda se odjednom bezglasno rasprsnuo, i iz okruglog otvora šiknuo je potok crnih tela. U istom trenutku, dole su iz širokog bunara izišle naćve sa izvijenim stranama, i predmeti su, bubnjajući kao da su udarali u debeo gumeni jastuk, upadali u njih, a naćve su podskakivale, bacane trzajima, koji su na zadivljujući način ređali crne predmete, tako da je već posle nekoliko sekundi njihov četvorougaonik počivao na plitkom dnu naćava.

„Gotova proizvodnja!” viknu Inženjer, pritrča rubu i bez razmišljanja se saže, hvatajući za ispust crnog predmeta koji se nalazio najbliže. Koordinator ga u poslednjem trenutku uhvati za pojas kombinezona, i samo zahvaljujući tome Inženjer nije upao glavačke u naćve, jer da ispusti teški predmet nije hteo, a sam da ga podigne nije mogao. Tek mu Fizičar i Doktor pomogoše — i veliki teret zajedničkim snagama bi izvađen.

Bio je veliki kao ljudski trup, imao svetlije, poluprovidne odsečke u kojima su bleštali, utopljeni u redove sitnijih, metalno sjajnih kristalića, otvori okruženi ušastim zadebljanjima. Na površini je imao hrapav mozaik izbočina od tamnoljubičaste, a na svetlu crne, neobično tvrde mase, rečju, bio je neobično komplikovan. Inženjer se saže, zagledajući s raznih strana u otvore, trudeći se da pronađe neke pokretne delove. Pipao je, kuckao i niko mu u tome nije smetao. Trajalo je to dosta dugo, a za to vreme Doktor je gledao šta se dešava u naćvama. Formiravši geometrijski paralelopiped istih onakvih tela kao onaj koji je proučavao Inženjer, na debelom, od napora drhtavom osloncu polako se digla uvis i odmah omekšala s jedne strane, menjajući oblik, ogromna kašika.