Zatim put preprečiše blagi brežuljci, sasvim ogoljeni. Ne zastajući, ispitivači uzeše nešto uzoraka, a Ficpatrik doviknu Rohanu da je kremenasta zemlja organskog porekla. Najzad, kada se u vidu crnosive linije ukaza pred njima vodeno ogledalo, naiđoše i na krečnjak. Spuštali su se ka obali, a pod njima su treštali sitni, pljosnati obluci. Vreo dah mašina, škripa gusenica, zavijanja turbina, sve se to odjednom utišalo kada se okean, izbliza zelenkaste boje i po izgledu savršeno zemaljski, našao sto metara ispred njih. Tada dođe do prilično komplikovanog manevrisanja, jer je, da bi se radna grupa zaklonila poljem sila, trebalo uputiti čeoni energobot u vodu, na dosta veliku dubinu. Mašina je najpre morala da bude čvrsto zatvorena, da u nju ne bi mogla prodreti voda, a zatim je, vođena sa drugog energobota, ušla u talase i peneći se postala jedva vidljivo, tamnije mesto u vodi; tek tada je, na signal poslat s centralnog položaja, potopljeni kolos isturio iznad površine vode Dirakov emitor, i tek kada se polje sila ustalilo, pokrivajući svojom nevidljivom polukuglom deo obale i priobalne vode, otpočela su prava ispitivanja.

Okean je bio nešto manje slan nego zemaljski okeani; analize ipak ne donesoše nikakve važnije rezultate. Posle dva časa znali su manje-više koliko i na početku. Poslaše zato daleko na otvoreno more dve dirigovane televizijske sonde, a sa centralnog punkta su na ekranima pratili njihov put. Ali tek pošto se udaljiše izvan vidika, signali poslaše prvu suštinsku vest. U okeanu su živeli nekakvi organizmi, po obliku nalik na ribe koštanih skeleta. Na pojavu sonde raspršavale bi se ipak ogromnom brzinom, tražeći spas u dubini. Dubinomeri utvrdiše da dubina okeana na tome mestu prvog susreta sa živim bićima iznosi sto i pedeset metara.

Broza se upeo da mora da uhvati makar jednu takvu ribu.