Ovog puta metalno brujanje cevi koje su se hladile još ne beše prestalo, a brod je iz svoje unutrašnjosti već isturio svoznicu i skelu dizalice, okružio se krugom energobota, ali na tome nije ostao. Na jednom mestu naspram „grada” (kada se stajalo na zemlji nije se mogao videti od niskih brežuljaka), koncentrisala se unutar energetske zavese grupa od pet terenskih vozila, kojoj se priključio više od dva puta veći od njih, sličan apokaliptičnom gundelju s plavičastim oklopima, pokretni bacač antimaterije.

Komandant operativne grupe bio je Rohan. Stajao je uspravno u prvom od terenskih vozila, u njegovoj otvorenoj kuli, čekajući kada će se, na zapovest s palube „Nepobedivog”, otvoriti prolaz kroz polje sila. Dva inforobota na dva najbliža brežuljka ispalila su niz neugasivih zelenih flerova, obeležavajući put, i mala kolona, formirana u dva reda, s Rohanovim kolima na čelu, krete napred.

Mašine su svirale basovima motora, fontane peska dizale su se ispod divovskih točkova balonastih guma, a napred, nekih dvesta metara ispred čeonog džipa, gurao je, dižući se iznad površine terena, izviđački robot, sličan spljoštenom tanjiru, s ticalima koja su brzo treperila, a vazdušna struja koju je izbacivao pod sebe, rušila je vrške dina, te je izgledalo kao da je u prolazu preko njih podsticao u njima nevidljivu vatru. Prašina koju je povorka dizala dugo se nije slegala u dosta mirnom vazduhu, i posle prolaska povorke stvarala je iza nje crvenkast trag u vidu izduženog uskovitlanog oblaka. Senke koje su pratile mašine postajale su sve izduženije; bližilo se veče.