Velika ploča sada je zračila samo jednoličnim, praznim sjajem, tako da je ličila na blok svetlosti umetnut u okolnu tamu. Kao da se bude iz sna, čovekoliki majmuni zatresoše glavama i polako krenuše stazom ka svom skloništu. Nisu se osvrtali niti razmišljali o neobičnoj svetlosti koja ih je vodila ka domovima — i ka budućnosti nepoznatoj još čak i zvezdama.
3. AKADEMIJA
Gleda-Mesec i njegovi sadruzi uopšte se nisu sećali onoga što su videli pošto je kristal prestao da zapljuskuje svojom hipnotičkom čarolijom njihove umove i da vrši opite njihovim telima. Narednog dana, kada su krenuli u potragu za hranom, prošli su pored njega gotovo ga i ne primetivši; on je već postao deo zanemarljivog zaleđa njihove svakodnevice. Nisu ga mogli pojesti, niti je on to moga da učini sa njima; bio je stoga nevažan.
Dole, na rečici, Drugi su ih dočekali svojim uobičajenim nedelotvornim pretnjama. Njihov vođa, čovekoliki majmun sa jednim uhom, stasa i uzrasta Gleda-Meseca, ali slabije kondicije, čak se odvažio na kratak upad na teritoriju plemena, kričeći bučno i mašući rukama u nastojanju da zaplaši takmace i osokoli vlastiti duh. Voda rečice nigde nije bila dublja od jedne stope, ali što je Jedno Uho dalje ulazio u nju, to se nesigurnije i nelagodnije osećao. On se ubrzo zaustavi, a zatim krenu natrag, prekomerno dostojanstveno, da se pridruži svojim sudruzima.
Nije bilo nikakvih drugih odstupanja od uobičajenog toka stvari. Pleme je skupilo hrane taman toliko da preživi još jedan dan, a niko nije umro.
Te večeri kristalna ploča ponovo ih je čekala, okružena svojim pulsirajućim oreolom svetlosti i zvuka. Program koji im je pripremila bio je, međutim, donekle različit.