Neke čovekolike majmune potpuno je prenebregla, kao da se usredsredila samo na one koji su najviše obećavali. Jedan od ovih bio je i Gleda-Mesec; uskoro je ponovo osetio kako mu radoznali pipci gamižu po neiskorišćenim stazama i bogazima mozga. A onda počeše da mu se javljaju prikaze.

Možda su se nalazile u kristalnom bloku; možda su poticale u celosti iz njegovog uma. U svakom slučaju, za Gleda-Meseca bile su potpuno stvarne. Pa ipak, uobičajeni automatski poriv da odagna uljeza sa svoje teritorije bio je na neki način ublažen.

Pred očima mu je stajala jedna spokojna porodična skupina koja se samo u jednom pogledu razlikovala od prizora te vrste koji su njemu bili poznati. Mužjak, ženka i dvoje mladunaca, koji su se tajanstveno pojavili pred njim, bili su očigledno uhranjeni i siti, glatke i sjajne kože. Bio je to oblik življenja na koji Gleda-Mesec ni u snu nije pomislio. Nesvesno, on opipa svoja isturena rebra; rebra onih stvorenja bila su prekrivena naslagama sala. S vremena na vreme, zaludno bi se promeškoljili, izležavajući se pred ulazom u pećinu. Po svemu sudeći, živeli su u miru sa svetom. Povremeno, krupni mužjak gromko bi huknuo od zadovoljstva.

Nije bilo nikakvih drugih delatnosti i posle pet minuta prizor najednom iščile. Kristal je sada predstavljao samo svetlucavi obris u tami; Gleda-Mesec se protrese kao da se budi iz sna, ubrzo shvati gde se nalazi i povede pleme natrag ka pećinama.

Svesno se nije sećao onoga što je video, ali te noći, dok je zamišljeno sedeo pred ulazom u svoju jazbinu, sa ušima načuljenim ka šumovima sveta oko sebe, Gleda-Mesec iskusi prva slabašna znamenja jednog novog i moćnog osećanja. Bilo je to neodređeno i nejasno osećanje zavisti — nezadovoljstva vlastitim životom. Nije imao predstavu šta bi mogao biti uzrok tome, a još manje kako da mu stane nakraj; ali nezadovoljstvo se uvuklo u njegovu dušu i on je načinio jedan mali korak ka ljudskosti.