Kamena motka, testera od zuba, bodež u obliku roga, strugač od kosti — bili su to čudesni izumi koji su omogućili opstanak čovekolikih majmuna. Uskoro će u njima prepoznati znamenja moći koja su predstavljali, ali proći će mnogo meseci pre no što njihovi nespretni prsti steknu umeće — ili volju — da ih koriste.

Možda bi, da su na raspolaganju imali dovoljno vremena, samostalno došli na ushićujuću i sjajnu zamisao o korišćenju prirodnog oružja kao veštačkog oruđa. Ali ništa nije išlo tome u prilog, a i sada je postojalo nebrojeno mogućnosti da cela stvar propadne u potonjim razdobljima.

Čovekolikim majmunima pružena je prva prilika. Druge uopšte neće biti; budućnost se, sasvim doslovno, nalazila u njihovim rukama.

Mesec je rastao i smanjivao se; mladi su se rađali, a ponekad bi i ostali u životu; onemoćali, bezubi tridesetogodišnjaci su umirali; leopard je naplaćivao svoj noćni danak; Drugi su svakodnevno pretili sa svoje obale rečice — a pleme je napredovalo. Za samo jednu, godinu Gleda-Mesec i njegovi sadruzi toliko su se promenili da ih je bilo teško prepoznati.

Dobro su naučili lekciju; sad su bili kadri da barataju svim alatkama koje su im bile otkrivene. I samo sećanje na glad čililo im je iz umova; bradavičave svinje postajale su, doduše, sve nepoverljivije, ali zato je u ravnicama obitavalo na hiljade i hiljade gazela, antilopa i zebri. Sve te životinje, kao i mnoge druge, postajale su plen lovaca-početnika.

Pošto ih više nije morila stalna glad, stekli su vreme kako za dokolicu, tako i za prva, jednostavna razmišljanja. Prihvatili su kao nešto sasvim normalno svoj novi način života, ne dovodeći ga ni u kakvu vezu sa monolitom koji je i dalje stajao pored staze što je vodila ka rečici. Da su ikada pokušali da razmotre celu stvar, verovatno bi se na kraju podičili zaključkom da su svoj položaj popravili vlastitim naporima; štaviše, već su potpuno izgubili iz sećanja svaki drugi oblik postojanja.