Ali nijedna utopija nije savršena, a ovu su narušavala dva nedostatka. Prvi je bio leopard-pljačkaš, čija strast prema čovekolikim majmunima kao da je dobila na snazi od kada su ovi postali uhranjeniji. Drugi je predstavljalo pleme sa naspramne obale rečice; Drugi su na neki način uspeli da opstanu, tvrdoglavo odbijajući da skončaju od gladi.

Problem leoparda bio je rešen delimično slučajno, a delom zahvaljujući ozbiljnoj — štaviše, gotovo kobnoj — greški Gleda-Meseca. No, njegova zamisao izgledala je toliko blistava u prvi mah da je on zaigrao od radosti, tako bi mu možda teško neko mogao prebaciti to što nije vodio računa o posledicama.

Pleme se i dalje suočavalo sa povremenim neuspešnim danima, premda oni više nisu dovodili u pitanje sam njihov opstanak. Već se spuštao sumrak, a oni još nisu uspeli da ubiju nijednu životinju; pećine su već bile na vidiku kada je Gleda-Mesec odlučio da povede svoje umorne i zlovoljne sadruge natrag u sklonište. A onda, na samom njihovom pragu, ugledali su jedan od retkih darova prirode.

Kraj staze je ležala odrasla antilopa. Prednja noga bila joj je slomljena, ali još je sačuvala borbeni duh, tako da su šakali što su kružili unaokolo zazirali od njenih rogova ubojitih poput bodeža. No, čekanje im uopšte nije teško padalo, zato što su dobro znali da vreme radi za njih.

Ali potpuno su smeli s uma takmace i uz ljutito režanje povukli su se kada su došli čovekoliki majmuni. I oni stadoše oprezno da kruže, držeći se podalje od opasnih rogova; a onda krenuše u napad motkama i kamanjem.

Nije to, doduše, bio odveć delotvoran i usaglašen napad; u času kada je nesrećna životinja bila dotučena, svetlosti je gotovo nestalo — a šakali su postajali sve odvažniji. Gleda-Mesec, raspet između straha i gladi, lagano shvati da se sav uloženi trud može pokazati uzaludan. Bilo je odveć opasno zadržavati se duže ovde.