Nekoliko sekundi kasnije noć je zaparalo užasno kričanje uzbunjenih čovekolikih majmuna iz gornje pećine. Leopard je srdito zarežao, shvativši da više ne može da računa na iznenađenje. Ali zbog toga nije usporio napredovanje, zato što je znao da nema čega da se boji.

Stigao je do ispusta i na trenutak se zaustavio na uskom, otvorenom prostoru. Miris krvi osećao se svuda unaokolo, ispunjavajući njegovu razjarenu, suženu svest samo jednom željom. A onda, ne oklevajući više, on bešumno uđe u pećinu.

I tu je načinio prvu grečku, jer kad je zakoračio izvan mesečine čak i njegove oči izvrsno prilagođene noći nisu uspele odmah da proniknu u tamu pećine. Čovekoliki majmuni mogli su da ga vide kako se delimično ocrtava spram otvora pećine jasnije nego što je on njih uspevao da razabere. Bili su užasnuti, ali ne više i sasvim bespomoćni.

Režeći i šibajući repom, pun nadmenog samopouzdanja, leopard krenu u potragu za mekom hranom za kojom je žudeo. Da je plen sreo na otvorenom, ne bi bilo nikakvih poteškoća; ali pošto su se sada čovekoliki majmuni našli u stupici, očaj im je ulio hrabrost da pokušaju nemoguće. A prvi put su raspolagali i sredstvima da u tome uspeju.

Leopard je shvatio da nešto nije kako treba kad je osetio udarac po glavi od koga se malo ošamutio. Zamahnuo je prednjom šapom i začuo krik agonije kada mu je kandža prošla kroz meko meso. Ali onda je usledio ljutiti bol kada mu se nešto oštro zarilo u slabine — jednom, dva puta i treći put. Načinio je nagli okret, ne bi li zahvatio senke koje su kričale i poigravale sa svih strana.

Ponovo je iskusio silovit udarac kada ga je nešto tresnulo preko njuške. Zubi mu zagrizoše jednu belu, pokretnu mrlju — ali to je bila samo beskorisna, suva kost. A onda usledi poslednje, neverovatno poniženje: neko je stao da ga vuče za koren repa.