Munjevito se okrenuo, odbacivši tog ludo odvažnog drznika do zida pećine. No, ma šta da je činio, nikako nije uspevao da se zaštiti od kiše udaraca kojima su ga obasipala gruba oružja u nespretnim, ali moćnim rukama. Režanje poče da menja ton, odražavajući najpre bol, pa uznemirenost i na kraju otvoreni užas. Neumoljivi lovac pretvorio se u žrtvu koja je očajnički pokušavala da nađe uzmak.

A onda je načinio drugu grešku, zato što je, pometen iznaneđenjem i zaplešenošću, smetnuo s uma gde se nalazi. Ili su ga možda ošamutili i zaslepili udarci koji su mu pljuštali po glavi; ma šta bio uzrok, tek — on je munjevito zaždio iz pećine. Usledio je grozan urlik kada je stao da se okreće kroz vazduh. Izgledalo je da je prošlo mnogo vremena pre no što se začuo tup udarac prilikom udara tela o jednu izbočinu na pola puta niz liticu; posle toga se neko vreme razlWgao jedino još šum odronjavanja kamenja, ali je ubrzo i to zamuklo u noći.

Dugo potom, opijen pobedom, Gleda-Mesec je igrao i blebetao na ulazu u pećinu. Ispravno je osećao da se ceo njegov svet promenio i da više nije nemoćna žrtva sila oko sebe.

Zatim se vratio u pećinu i prvi put u životu prespavao celu noć.

Ujutro su našli telo leoparda u podnožju litice. Iako je životinja bila mrtva, proteklo je izvesno vreme pre no što se neko odvažio da se približi poraženoj nemani; a onda se polako svi okupiše oko nje sa noževima i testerama od kosti.

Posao koga su se latili bio je veoma težak, tako da toga dana nisu išli u lov.

5. SUSRET U SVITANJE

Dok je vodio pleme na rečicu u samo praskozorje, Gleda-Mesec nesigurno zastade na poznatom mestu. Nešto je, znao je to, nedostajalo; ali nikako nije mogao da se doseti šta. Nije, međutim, mnogo razmišljao o toj nedoumici, zato što je ovog jutra na umu imao preče stvari.