Iako je bilo dva časa ujutro, skupina izveštača i snimatelja presrela ga je na putu ka obasjanoj svemirskoj letelici “Orion III”. Poznavao je iz viđenja nekolicinu njih, budući da su mu, kao predsedniku Nacionalnog astronautičkog veća, konferencije za štampu sačinjavale deo života. Ovo, međutim, nije bilo ni vreme ni mesto da se jedna održi, a i on nije imao šta da kaže; ali bilo je važno ne uvrediti gospodu iz medija.

“Dr Flojde! Ja sam Džim Forster iz Asošijeted Njuza. Možete li nam nešto reći o ovom vašem letu?”

“Veoma mi je žao — ne mogu ništa da kažem.”

“Ali nedavno ste se sreli sa predsednikom, zar ne?” upita jedan poznati glas.

“Oh — zdravo, Majk. Bojim se da su vas ni zbog čega izvukli iz postelja. Neopozivo, bez izjave.”

“Možete li bar potvrditi ili poreći glasine o tome da je na Mesecu izbila neka epidemija?” upita jedan TV izveštač, uspevajući da ide uporedo sa Flojdom i da ga drži valjano kadriranog svojom minijaturnom TV kamerom.

“Žao mi je”, uzvrati Flojd, odmahnuvši glavom.

“Ali šta je sa karantinom?” upita jedan drugi izveštač. “Koliko će trajati?”

“I dalje bez komentara.”

“Dr Flojde”, upita jedna veoma niska i odlučna novinarka, “čime se uopšte može opravdati ovaj potpuni embargo na vesti sa Meseca? Ima li to veze sa političkom situacijom?”

“Kojom političkom situacijom?” upita Flojd oporim glasom. Tu i tamo se razleže smeh, a neko doviknu: “Srećan put, doktore!” — dok se on probijao ka prostorijama rampe za ukrcavanje.

Koliko mu je pamćenje sezalo, nije bila posredi toliko “situacija”, već stalna kriza. Počev od sedamdesetih godina, svet su opterećivala dva problema koja su, po nekoj ironiji, težila da se međusobno potru.