“Da li biste malo kafe ili čaja, dr Flojde?” upita ona vedrim glasom.

“Ne hvala”, uzvrati on uz osmeh. Uvek se osećao kao beba kada je trebalo da sisa iz neke od tih plastičnih tuba za pijenje.

Stjuardesa je još uslužno stajala pred njim, dok je on otvarao tašnu i stao da prebira po papirima.

“Dr Flojde, smem li da vas nešto upitam?”

“Svakako”, reče on, pogledavši je preko naočara.

“Moj verenik je geolog u Klavijusu”, reče gospođica Simons, brižljivo odmeravajući reči, “a od njega nemam nikakvih vesti već više od jedne sedmice.”

“Žao mi je što to čujem; možda izbiva iz baze i nije u prilici da uspostavi vezu.”

Ona odmahnu glavom. “Uvek me obavesti kad to treba da se dogodi. A možete zamisliti koliko se brinem — uz sve ove glasine. Je li stvarno izbila epidemija na Mesecu?”

“I da jeste, nema razloga za uzbunu. Sećate se da je karantin zaveden i 1998. zbog mutiranog virusa gripa. Mnogi su oboleli — ali niko nije umro. A to je uistinu sve što mogu da vam kažem”, zaključi on odlučno.

Gospođica Simon se ljupko osmehnu i ispravi.

“Hvala vam, u svakom slučaju, doktore. Žao mi je što sam vam dosađivala.”

“Uopšte mi niste dosađivali”, uzvrati on galantno, ali ne odveć ubedljivo. Zatim se zadubi u beskrajne tehničke izveštaje, u uobičajenom nastojanju da u poslednji čas nadoknadi propušteno.

Više neće imati vremena za čitanje kada stigne na Mesec.

8. ORBITALNI RANDEVU

Pola časa kasnije pilot objavi: “Kontakt kroz deset minuta. Molim vas da proverite bezbednosni pojas.”

Flojd posluša i odloži papire. Pokušavati da se čita za vreme nebeske tačke žongliranja, koja je trajala poslednjih tri stotine milja, značilo je samo tražiti neprilike; najbolje je bilo zaklopiti oči i opustiti se dok se svemirska letelica povodila napred-nazad uz kratka uključenja raketa.