“Da se nismo suočili sa nečim što bi bilo preteško za nas.”

“Upravo to”, uzvrati Flojd odlušno, “imam nameru da ustanovim.”

Četrdeset pet minuta kasnije “Arijes-1B”, prevoznik za Mesec, odvojio se od stanice. Nije bilo ni traga od silovitosti i grmljevine osobenih za poletanje sa Zemlje — već samo gotovo nečujan, udaljen pisak u času kada su niskopogonski mlaznici plazme izbacili u svemir svoje naelektrisane strujnice. Blagi potisak trajao je više od petnaest minuta, a to nejako ubrzanje ne bi nikoga sprečilo da se kreće po kabini. Ali kada se okončalo, brod više nije bio vezan za Zemlju, kao što je još bio slučaj dok se nalazio spojen sa stanicom. Prekinuo je gravitacione veze i sada je postao slobodna i nezavisna planeta koja kruži oko Sunca po vlastitoj orbiti.

Kabina u kojoj se sada Flojd sam nalazio bila je predviđena za trideset putnika. Bilo je neobično, a i izazivalo je osećanje usamljenosti, videti sva ta prazna sedišta unaokolo, dok se stjuard i stjuardesa — a da se i ne pominju pilot, kopilot i dva inženjera — trude samo oko njega. Sumnjao je da je ijedan čovek u istoriji bio tako povlašćeno opsluživan, a krajnje je neverovatno da će se ovako nešto zbiti u budućnosti. Prisetio se cinične opaske jednog od manje uglednih papa: “Pošto smo sada stekli papstvo, uživajmo u njemu.” Pa, uživaće u ovom putu i u razdraganosti bestežinskog stanja. Sa gubljenjem gravitacije nestalo je — bar zakratko — i većine njegovih briga. Neko je jednom kazao da u svemiru možete biti užasnuti, ali vas tu sigurno neće moriti brige. Bilo je to savršeno tačno.

Stjuardesa i stjuard su, kako je izgledalo, rešili da ga hrane čitavih dvadeset pet časova putovanja, tako da je on stao da bez prestanka odbija neželjene obroke. Obedovanje u uslovima odsustva sile teže nije zadavalo poteškoće, nasuprot mračnim predviđanjima prvih astronauta. Sedeo je za običnim stolom za koji su bili pričvršćeni tanjiri, kao i na lađi koja plovi uzburkanim morem.