“Ali o kakvoj je to bolesti reč — kakvi su simptomi? Da li je vanzemaljskog porekla. Da li vam je potrebna pomoć naše medicinske službe?”

“Izvini, Dimitrij — dobili smo nalog da za sada još ništa ne kažemo. Hvala na ponudi, ali možemo sami da iziđemo nakraj sa nastalom situacijom.”

“Hmmm”, promrmlja Mojsevič, očigledno nimalo uveren. “Izgleda mi neobično da tebe, astronoma, šalju na Mesec da središ stvar oko jedne epidemije.”

“Ja sam samo bivši astronom; proteklo je mnogo godina od kada sam se poslednji put bavio pravim istraživanjima. Sada sam naučni stručnjak; to znači da ne znam ništa o bespogovorno svemu.”

“A znaš li onda šta znači MNT-1?”

Miler se umalo nije ugušio pićem, ali Flojd je bio načinjen od čvršće građe. Pogledao je starog prijatelja pravo u oči i rekao: “MNT-1? Baš čudan izraz. Gde si ga čuo?”

“Nije važno”, uzvrati Rus. “Ne možeš me prevariti. Ali ako ste nabasali na nešto sa čim ne možete izići nakraj, nadam se da nećete dopustiti da bude prekasno pre no što počnete da dozivate za pomoć.”

Miler značajno pogleda u časovnik.

“Ukrcavanje je kroz pet minuta, dr Flojde”, reče on. “Mislim da će najbolje biti da pođemo.”

Iako je znao da im je prostalo još dobrih dvadeset minuta, Flojd žurno ustade. Čak odveć žurno, s obzirom na samo šestinu Zemljine gravitacije. Uhvatio se za sto u posljednji čas i tako izbegao poletanje.

“Drago mi je što smo se videli, Dimitrij”, reče on, ne odveć uverljivo. “Nadam se da ćeš imati lep put do Zemlje — pozvaću te čim se budem vratio.”

Kada su izišli iz salona i prošli kroz proveru na ulazu u američki sektor, Flojd primeti: “Uf — za dlaku. Hvala vam što ste mi pritekli u pomoć.”

“Znate, doktore”, reče oficir za bezbednost, “nadam se da nije u pravu.”

“U kom pogledu?”