Teško je bilo zamisliti kako se sistem mogao poboljšati ili učiniti primerniji. Ali ranije ili kasnije, podozrevao je Flojd, i on će zastariti, da bi ga zamenilo nešto što je sada u podjednakoj meri nezamislivo kao što bi videonovine bile Kekstonu ili Gutembergu.

Prelaženje pogledom po tim sićušnim elektronskim naslovima često je navodilo na još jednu pomisao. Što su čudesnija bila sredstva komuniciranja, to su, kako je izgledalo, sadržaji koji su se njima prenosili izgledali sve beznačajniji, bezvredniji, mračniji. Udesi, zločini, prirodne nesreće i one koje je izazvao čovek, pretnje sukobima, sumorni uvodnici — to su i dalje bile okosnice miliona reči koje su raspršavane po eteru. No, Flojd se takođe pitao da li je sve to baš toliko rđavo; novine Utopije, odavno je shvatio, bile bi strašno dosadne.

S vremena na vreme, kapetan i ostali članovi posade ulazili bi u kabinu i razmenili nekoliko reči sa njim. Ophodili su se prema svom uvaženom putniku sa strahopoštovanjem, a nesumnjivo su goreli od znatiželje o njegovoj misiji; međutim, bili su odveć učtivi da bi postavili neko pitanje ili makar napravili neku aluziju.

Jedino se, kako je izgledalo, ljupka, mala stjuardesa osećala sasvim lagodno u njegovom prisustvu. Kako je Flojd ubrzo ustanovio, poticala je sa Balija i ponela je sa sobom u svemir deo gracioznosti i tajanstva tog još uveliko neukaljanog ostrva. Jedna od najneobičnijih i najčarobnijih uspomena sa celog puta bila je njena demonstracija u bestežinskom stanju nekih klasičnih kretnji balijskog plesa spram dražesnog, plavo-zelenog srpa Zemlje koji lagano kopni.

Kad su se glavne svetiljke u kabini ugasile, usledilo je razdoblje spavanja; Flojd je prethodno vezao ruke i noge elastičnim pojasevima kako ne bi stao da slobodno lebdi prostorom. Smeštaj mu nije izgledao baš udoban — ali u uslovima odsustva gravitacije njegov nepostavljeni ležaj pokazao se znatno prijatni za spavanje i od najraskošnijeg dušeka na Zemlji.