Prva ekipa nije otkrila ništa — samo uobičajeni ravan teren prekriven veoma tankim slojem Mesečeve prašine. Izbušili su rupu u samom središtu magnetnog polja da bi pribavili uzrok jezgra za izučavanje. Na dubini od dvadeset stopa bušilica se zaustavila. I tako, izviđačka ekipa počela je da kopa — što nimalo nije lak posao u skafandrima, uveravam vas.

Ono što su tamo našli nagnalo ih je da se žurno vrate u bazu. Poslali smo veću ekipu, sa boljom opremom. Kopali su dve nedelje — a ishod toga znate.”

Zatamnjena sala za konferencije postade najednom utihla i puna iščekivanja dok se slika na ekranu menjala. Iako su je svi videli mnogo puta, nije bilo nikog ko se nije nagnuo malo napred, nadajući se da će uočiti nove pojedinosti. Na Zemlji i Mesecu, ni stotinu ljudi nije do sada imalo tu povlasticu da baci pogled na ovu fotografiju.

Na njoj se video jedan čovek u jarkocrvenom i žutom skafandru kako stoji na dnu iskopane rupe, držeći geometrijsku šipku razdeljenu u decimetre. Bilo je očigledno da je snimak načinjen u toku noći i da je mogao poticati sa ma kog dela Meseca ili Marsa. No, nijedna planeta do sada nije iznedrila takav prizor.

Objekat pred kojim je pozirao čovek u skafandru predstavljao je okomitu ploču od nekog kao ugalj crnog materijala, visoku oko deset stopa, a pet široku: Flojda je podsetila, pomalo zloslutno, na džinovsku nadgrobnu ploču. Savršeno oštrih ivica i simetrična, bila je toliko crna da je izgledalo kao da je progutala svetlost što pada na nju; nije bilo nikakvih površinskih pojedinosti. Ni po čemu se nije moglo ustanoviti da li je načinjena od kamena, metala ili plastike — ili možda od nekog materijala potpuno nepoznatog čoveku.

“MNT-1”, objavi dr Majkls, gotovo smerno. “Izgleda potpuno nov, zar ne. Ne mogu ništa prebaciti onima koji su pomislili da je star svega nekoliko godina, te su ga tako doveli u vezu sa trećom kineskom ekspedicijom iz 1998. Ali ja nikada nisam u to poverovao — a sada smo kadri da mu tačno procenimo starost na osnovu lokalnih geoloških nalaza.