Ovo je sve što imam da vam kažem. Sada sam spreman za vaš izveštaj.”

On se vrati do svog sedišta; upravnik reče: “Velika hvala, dr Flojde”, a zatim klimnu, pomalo osorno, prema vođi naučne ekipe. Na ovaj znak, dr Majkls se pope na govornicu i svetla se prigušiše.

Na ekranu blesnu jedna fotografija Meseca. U samom središtu diska nalazio se blistavi, beli, kraterski prsten iz koga se pružala upadljiva zrakasta šara. Izgledalo je u potpunosti kao da je neko prosuo vreću brašna po licu Meseca i ono se razletelo u svim pravcima.

“Ovo je Tiho”, reče Majkls, pokazavši prema središnjem krateru. “Na ovoj fotografiji snimljenoj odozgo Tiho je još uočljiviji i izrazitiji nego kada se posmatra sa Zemlje; tada je smešten blizu ruba Meseca. Ali osmotren iz ovog ugla — pravo iznad sa visine od hiljadu milja — vidite kako preovlađuje celom poluloptom.”

Dopustio je Flojdu da dobro pogleda nepoznat izgled poznatog objekta, a onda nastavi: “Tokom prošle godine obavljali smo magnetska osmatranja ovog područja iz satelita na niskoj orbiti. Stvar je okončana tek pre mesec dana, a evo ishoda — karta kojom su započele sve nevolje.”

Na ekranu blesnu nova slika; izgledala je kao topografska karta, ali je pokazivala snagu magnetnog polja, a ne nadmorsku visinu. Najvećim delom, linije su išle prilično uporedo i bile su veoma razmaknute; ali u jednom uglu karte iznenada su postajale zbijenije, obrazujući niz koncentričnih krugova — što je nalikovalo šari čvora u komadu drveta.

Čak je i nevičnom oku bilo jasno da se nešto neobično zbilo sa Mesečevim magnetnim poljem na tom području; u dnu karte stajalo je ispisano velikim slovima: MAGNETSKA NEPRAVILNOST TIHO — JEDAN (MNT-1). U gornjem desnom uglu bilo je otisnuto: STROGO POVERLJIVO.

“U prvi mah, pomislili smo da je tu izbila na površinu neka magnetna stena, ali tome su se protivili svi geološki nalazi. Isto tako, čak ni veliki meteorit sazdan od nikla i gvožđa ne bi mogao da izazove tako snažno polje; odlučili smo stoga da malo ispitamo stvar.