„Šta sad?” reče Kibernetičar, gledajući Koordinatora. Ovaj ne odgovori. Doktor zbaci ranac na zemlju, izvadi iz njega kutiju s hranom, odreza nožem kocku mesnatih pihtija i baci je u 'zavesu'. Komadić pihtija se zalepi za tu zagasitu površinu i ostade za časak da na njoj visi — zatim poče da nestaje — kao da se topio.
„Znate šta?” reče Doktor, sjajnih očiju, „to je nekakav filter, selektivna zavesa… tako nešto…”
Hemičar nađe u pojasnoj alci svoga ranca sasušen komadić 'paučinaste' grančice, koja je morala tamo zapasti kad su se provlačili kroz gaj. Bez premišljanja ga baci u talasasti zastor — i krhka vitica odbivši se, pade kraj njegovih nogu.
„Selektor…” izgovori nesigurno.
„Ali jeste! Sigurno!” Doktor se približi 'zavesi' tako da kraj njegove senke pade preko njenog ruba, podiže svoje crno oružje i pritisnu obarač. Tek što mlaz tanak kao igla dotače površinu što se nadimala, nastade na njoj otvor vretenastog oblika, pokazujući veliki mračan prostor sa iskrama što su promicale gore-dole. U dubini je leteo ceo roj beličastih i rumenih plamičaka. Doktor se naglo odmače, kašljući i gušeći se, nozdrve i grlo opekao mu je gorki miris, pa se i svi ostali odmakoše i stadoše malo dalje.
Sočivičasti otvor se sužavao. Nailazeći talasi usporavali su stižući do njega, zaobilazili ga odozgo i odozdo i žurno plovili dalje. Otvor je postajao sve manji. Iznutra se naglo pomoli nešto crno, što se završavalo prstastim vrškom, pređe munjevito po ivicama otvora koji se trenutno zatvori, te su opet stajali pred navlakom koja se odmereno ulegala i nadimala.
Inženjer predloži da održe savetovanje. Prema Doktorovim rečima to bi označavalo pokazivanje bespomoćnosti. Najzad odlučiše da idu dalje duž velike zgrade, pa podigoše rance i krenuše. Išli su tako oko tri kilometra. Putem su presekli dvadesetak uskih 'travnjaka' koji su vodili u ravnicu. Jedno vreme pitali su se šta su oni — hipoteza da imaju nečeg zajedničkog sa obradom zemlje otpala je kao neverovatna. Doktor se čak trudio da ispita nekoliko izdanaka iščupanih iz tamnozelenog pojasa, koji su donekle podsećali na mahovinu, ali na korenima su imali biserasta zadebljanja puna sićušnih tvrdih, crnih zrnaca.