Samo što su zakoračili na podlogu koja se elastično ugibala kao napeta guma, u njoj se pojaviše crni bunari iz kojih su iskakali svetleći predmeti, ali tako brzo da je njihove oblike bilo nemoguće raspoznati. Bili su veličine ljudske glave, činilo se da gore, izletali su uvis a jedan iz celog niza lulasto nagnutih stubova usisavao ih je, ne prestajući da se vrti. Predmeti nisu odmah nestajali jer su kroz treperave zidove, kao kroz tamno staklo mogli da se naziru, zatim sve slabije i slabije, tako da se videlo kako unutrašnjošću stuba putuju nekud dalje.
„Serijska proizvodnja s trake”, promumla Inženjer iza maramice na nosu.
Obišao je bunar, oprezno stupajući. Otkuda je dolazila svetlost? Tavanica je bila poluprovidna. Siva, monotona posveta gubila se u moru gipkih tela što su izbijala kao potoci što teku kroz vazduh. Činilo se da sve te gipke tvorevine dejstvuju pod jednom komandom, u istom tempu. Vodoskoci raspaljenih predmeta šikljali su uvis. Isto se dešavalo i na velikoj visini. Pod tavanicom, takođe, videli su se lukovi ocrtani u vazduhu kao brojanice letećih grumena, samo su ti gore bili mnogo veći.
Inženjer sleže ramenima. „Pojma nemam.”
„Bojim se da gotov proizvod nećemo naći ni za godinu dana. Ova hala proteže se kilometrima u dužinu”, upozori ih Fizičar.
Ali čudno je bilo to što su ulazili dublje u halu, sve lakše su disali, kao da se gorki miris širio samo u blizini zavese.
„Nećemo li zalutati?” zabrinu se Kibernetičar.
Koordinator prinese očima kompas.
„Nećemo. Dobro pokazuje… nema tu valjda nikakvog železa, a nadam se ni elektromagneta.”
Više od jednog časa kružili su po treperavoj šumi neobične tvornice, dok oko njih ne postade malo prostranije. Mogao se osetiti dašak svežeg vazduha, hladan, tako reći rashlađen. Stubovi koji su išli u raznim pravcima, razmicali su se i zaustavljali pred ogromnim, kupasto nagomilanim zavojitim točkom. S visine su se prema njemu spuštale, uvijajući se u vazduhu kao bičevi, savijene grane koje su se završavale tupim zadebljanjima. Iz njih je izbijao kovitlac predmeta, crnih, kao pokrivenih sjajnim lakom, i upadao u dubinu turbine na mestu koje nisu mogli da vide, jer se nalazilo nekoliko metara iznad njihovih glava.