To je obrazac naših života, Alvine. Mi smo svi već bili ovde mnogo, mnogo puta ranije, premda, pošto se razdoblja nepostojanja razlikuju prema prividno nasumičnim zakonima, sadašnja populacija se nikada neće ponoviti. Novi Jeserak imaće nove i drugačije prijatelje i interesovanja, ali će i dalje postojati i stari, odnosno onoliko koliko ja budem želeo da sačuvam od njega.

Ovo nije sve. U svakom času, Alvine, samo stoti deo građana Diaspara živi i hoda njegovim ulicama. Ogromna većina spava u Bankama Sećanja, čekajući signal koji će ih ponovo prizvati na pozornicu postojanja. Tako smo stekli neprekidnost, ali i promenu..

besmrtnost, ali ne i stagnaciju.

Znam šta se pitaš, Alvine. Hteo bi da znaš kada ćeš biti u stanju da aktiviraš sećanja na svoje ranije živote, što tvoji drugovi već čine.

Ti, međutim, nemaš ova sećanja, pošto si jedinstven. Nastojali smo da prikrijemo ovo saznanje od tebe dokle god smo mogli, kako bi imao što bezbrižnije detinjstvo, mada ja smatram da si ti i sam već naslutio deo istine. Mi ništa nismo podozrevali do pre samo pet godina, ali sada više nema nikakve sumnje.

Ti, Alvine, predstavljaš nešto što se u Diasparu dogodilo samo nekoliko puta od trenutka osnivanja grada. Možda si pritajeno ležao u Bankama Sećanja sve to vreme, ili si nastao pre samo dvadeset godina nekom slučajnom permutacijom. Možda su te konstruktori grada predvideli još na početku, ali je isto tako moguće da predstavljaš ishod nesvrhovite igre slučaja koja se zbila u naše vreme.

Mi ne znamo odgovor. Poznato nam je samo ovo: ti si jedini predstavnik ljudske rase, Alvine, koji nikada ranije nije živeo. U doslovnom smislu, ti si prvo dete koje je rođeno na Zemlji za poslednjih najmanje deset miliona godina.“

3

Kada su Alvinovi roditelji i Jeserak iščezli sa zida, on je ostao dugo da leži, nastojeći da iz uma izgna sve misli. Začaurio je sobu oko sebe, tako da ga niko nije mogao prekinuti u transu.