Mesto toga, vi ste aktivan sudeonik i raspolažete — ili izgleda da raspolažete — slobodnom voljom. Zbivanja i prizore koji predstavljaju sirovu građu vaših pustolovina možda su unapred pripremili neki zaboravljeni umetnici, ali područje je dovoljno postrano da dopusti nepregledno mnoštvo varijacija. Možete da odete u te utvarne svetove sa svojim prijateljima, u potrazi za uzbuđenjima kojih nije bilo u Diasparu — a dokle god bi san trajao, on se nikakko nije mogao razlikovati od stvarnosti. U stvari, ko je mogao biti siguran da i sam Diaspar ne predstavlja jedan takav san.

Bilo je nemoguće iscrpeti sve sage koje su stvarane i beležene od trenutka osnivanja grada.

One su uključivale sva osećanja i sadržale beskrajno raznovrsne prelive. Sage koje su, na primer, bile osobito popularne među omladinom, odnosile su se na jednostavna dramska zbivanja puna pustolovina i otkrića. Druge su predstavljale istraživanja psiholoških stanja, dok su neke, opet, bile vezane za logička i matematička vežbanja, što je pružalo najtananija uživanja umovima sklonim dubokom razmišljanju.

Iako je izgledalo da sage zadovoljavaju Alvinove prijatelje, u njemu su stvarale osećaj nepotpunosti. Bez obzira na svu njihovu raskošnost i uzbudljivost, na njihovu raznovrsnost lokaliteta i tema, ipak im je nešto nedostajalo.

Konačno mu je postalo jasno da sage, u stvari, nikuda ne vode. One su bile islikane na sasvim skučenim platnima. Tu nisu postojali prostrani vidici, valoviti predeli za kojima je žudelo njegovo srce. Povrh svega, nije bilo ni traga onoj beskrajnosti u kojoj su se odvijala istraživanja drevnog čoveka — blistava praznina koja je zjapila između zvezda i planeta.

Umetnici koji su planirali sage patili su od iste neobične fobije koja je obuzela sve građane Diaspara. Čak i pustolovine doživljene kroz tuđa iskustva morale su da se zbivaju u zatvorenom prostoru, u podzemnim jamama ili skladnim malim dolinama okruženim planinama koje su odsecale čitav ostali svet.