Ne — time je samo povlađivao vlastitoj lenjosti, a i ravnoteža je bila sasvim pogrešna. Štaviše, promena veličine otkrila je nedostatke u sklopu, odsustvo sigurnosti u tim, na prvi pogled zadovoljavajućim linijama. Moraće iz početka da se da na posao.

„Potpuno brisanje“, izdao je naređenje mašini. Plavetnilo mora se rastočilo; planine su se razišle poput magle, sve dok nije preostao samo go zid. Nestalo ih je, kao da ih nikada nije ni bilo — kao da su iščezli u limb koji je progutao sva Zemljina mora i planine pre mnogo vremena. Alvin je bio rođen.

Svetlost je ponovo preplavila sobu i sjajni pravougaonik na koji je Alvin projektovao svoje snove stopio se s okolinom i postao deo zidova. Ali, jesu li to doista bili zidovi? Nekome ko nikada ranije nije video ovakvo mesto, soba bi izgledala krajnje neobično. Bila je sasvim bez oblika i potpuno lišena nameštaja, što je stvaralo utisak da Alvin stoji u središtu neke kugle.

Nikakva vidljiva linija nije razdvajala zidove od poda ili tavanice. Nije postojalo ništa na šta bi se usredsredio pogled; prostor u kome se nalazio Alvin mogao je imati deset stopa ili deset milja u prečniku, ako je bar suditi prema utiscima čula vida. Bilo je teško odoleti iskušenju da se ne zakorači napred, ispruženih ruku, kako bi se utvrdile fizičke granice ovog neobičnog mesta.

Pa ipak, ovakve prostorije predstavljale su 'dom' većine pripradnika ljudske rase u pretežnom delu istorije. Alvin je jedino trebalo da uokviri odgovarajuću misao, i zidovi bi se pretvorili u prozore otvorene ka bilo kom delu grada koji bi on izabrao. Nova želja, i mašina, koju on nikada nije video, ispunila bi sobu projekcijama slika ma kog komada nameštaja koji bi mu bio potreban. Tek je nekoliko ljudi u proteklih milijardu godina bilo obuzeto razmišljanjem da li je ovaj nameštaj 'stvaran' ili ne. U svakom slučaju, on nije bio ništa manje stvaran od one druge obmane, čvrste materije, a kada bi prestala potreba za njim, on se sasvim lako vraćao u utvarni svet gradske Banke Sećanja. Kao ni sve ostalo u Diasparu, ni nameštaj se nije mogao pohabati — niti promeniti, sem u slučaju da njegovi uskladišteni obrasci budu izbrisani hotimičnim činom volje.