„Slušajte”, iznenada poče Piter, „upravo mi je nešto palo na pamet. Imamo li mi uopšte razloga da verujemo da bilo ko stoji iza Karelena? Pretpostavimo da se svi Vrhovnici, kako smo ih krstili, nalaze upravo ovde na Zemlji u tim svojim brodovima? Možda nemaju gde drugde da pođu i tu činjenicu kriju od nas.”

„To je genijalna teorija”, isceri se Stormgren. „Ali ne podudara se sa ono malo stvari koje znam… ili bar mislim da znam… o Karelenovoj prošlosti.”

„A koliko znate?”

„On često pominje kako je njegovo nameštenje ovde privremeno i da mu onemogućuje da nastavi sa svojim pravim pozivom, a to je po mom mišljenju neka vrsta matematike. Jednom sam naveo Aktonov komentar o tome kako moć potkupljuje i kako apsolutna moć apsolutno potkupljuje. Hteo sam da vidim kako će na to reagovati. Samo se nasmejao na onaj svoj dubok način i rekao: «Nema opasnosti da se to meni dogodi. Kao prvo, što pre ovde završim posao, pre ću moći da se vratim tamo gde pripadam, a to je mnogo, mnogo svetlosnih godina odavde. I drugo, ja ni u kom slučaju ne posedujem apsolutnu moć. Ja sam samo — Nadzornik.» Razume se, mogao je to da kaže kako bi me naveo na pogrešan zaključak. Što se toga tiče, nikada ne mogu biti siguran.”

„On je besmrtan, zar ne?”

„Da, prema našim merilima jeste, mada, izgleda, postoji nešto u budućnosti čega se plaši. Ne mogu ni da zamislim šta bi to moglo biti. I to je zaista sve što znam o njemu.”

„Nije baš uverljivo. Moja teorija glasi da se njegova mala flota izgubila u svemiru i da traži novi dom. Ne želi da saznamo koliko ih je malo. Možda su svi ti ostali brodovi automatizovani i u njima nema nikoga. Možda su samo fasada.”

„Čitaš suviše naučnu fantastiku”, odvrati Stormgren.

Van Riberg se isceri, pomalo smeteno.

„«Invazija iz svemira» nije ispala baš onako kao što se očekivalo, je li tako? Moja teorija bi sigurno objasnila zašto se Karelen nikada ne pokazuje. Ne želi da saznamo da više nema nijednog drugog Vrhovnika.”