Stormgren zavrte glavom; sve ga je ovo zabavljalo, iako se nije slagao.

„Tvoje je objašnjenje, kao i obično, suviše genijalno da bi bilo istinito. Mada smo u stanju samo da naslutimo da ona postoji, iza Nadzornika mora da stoji neka uistinu velika civilizacija… i to takva koja odavno zna za čoveka. Sam Karelen mora da nas već vekovima proučava. Uzmi samo, na primer, kako barata engleskim. Čak je mene stao da ispravlja u korišćenju idioma!”

„Jeste li ikada otkrili da nešto ne zna?”

„Oh, jesam, i to često… ali posredi su bile samo sitnice. Mislim da ima savršeno pamćenje, ali da postoje stvari koje se nije potrudio da nauči. Na primer, jedino engleski potpuno razume, mada je za poslednje dve godine pokupio dosta toga iz finskog samo da bi mogao da me zadirkuje. A finski se ne uči na brzinu! U stanju je da navodi čitave odlomke iz Kalevale, stidim se što to moram da priznam, dok ja znam svega nekoliko stihova. Takođe zna biografije svih živih državnika i ponekad mogu da prepoznam aluzije koje o njima pravi. Izgleda da je podrobno upućen u istoriju i nauku… i sam znaš koliko smo već od njega naučili. Pa ipak, ako ih posmatramo pojedinačno, mislim da njegove mentalne sposobnosti nisu sasvim izvan ljudskog domašaja. Međutim, nema tog čoveka koji bi mogao da čini sve što on čini.”

„Do istog sam zaključka, manje više, i ja došao”, složi se Van Riberg. „Možemo se doveka raspravljati oko Karelena, ali na kraju se uvek vraćamo na isto pitanje: zašto, do đavola, ne želi da se pokaže? Sve dok to ne učini, ja ću nastaviti da teoretišem, a Liga za Slobodu će nastaviti da grmi.”

On buntovno skrenu pogled ka tavanici.

„Nadam se, gospodine Nadzorniče, da će jedne mračne noći neki reporter uspeti raketom da stigne do vašeg broda i da se uvuće na stražnja vrata, ponevši foto-aparat sa sobom. Kakav bi to bio senzacionalni snimak!”