Takav jedan izviđač pronašao je Talasu, neugledan svet sa jednim velikim ostrvom u moru bez obala. Jednoga dana će i ovde biti rođeni kontinenti, ali ovo je još nova planeta čija istorija tek treba da bude napisana.

Robotu je bilo potrebno stotinu godina da prevali povratni put, a onda je još narednih stotinu njegovo sakupljeno znanje počivalo u elektronskim pamćenjima velikih računara koji su čuvali uskladištenu mudrost Zemlje. Prvi talasi kolonizacija nisu dosegli do Talase; postojali su unosniji svetovi koji su imali prvenstvo, svetovi na kojima devet desetina površine nije bilo prekriveno vodom. No, konačno, pioniri su stigli i ovde; samo desetak milja od mesta gde je Lora sada stajala njeni preci su prvi put kročili na ovu planetu i proglasili je svojinom čovečanstva.

Izravnali su brda, zasadili žitarice, pokrenuli reke, sagradili gradove i fabrike i umnožavali se sve dok nisu domašili prirodne granice svog kopna. Sa svojim plodnim tlom, izobilnim morima i blagom, potpuno predvidljivom klimom Talasa nije bila svet koji je postavljao prevelike zahteve svojoj usvojenoj deci. Pionirski duh potrajao je možda dva pokoljenja; posle toga kolonisti su se zadovoljavali da rade onoliko koliko je neophodno (ali ne i više od toga), da nostalgično snevaju o Zemlji i da prepuštaju budućnost da se sama stara o sebi.

Selom su kolale razne pretpostavke kada su Klajd i Lora stigli. Vesti su već stigle sa severnog kraja ostrva da je brod obuzdao svoju mahnitu brzinu i da se vraća natrag na maloj visini, očigledno u potrazi za mestom na koje bi se spustio. „Jamačno još imaju stare karte”, primetio je neko. „Kladim se u deset prema jedan da će se prizemiti na istom mestu gde se spustila i prva ekspedicija, gore u brdima.”

Bila je to razložna pretpostavka i samo nekoliko minuta kasnije sva raspoloživa prevozna sredstva već su napuštala selo retko korišćenim putem koji je išao na zapad.