Ali Bocman ništa nije znao o tobožnjem otkriću. Rohan od njega nije čuo mnogo. Pre no što su izgoreli u gustim slojevima atmosfere, četiri satelita su dostavila jedanaest hiljada snimaka primljenih radio-putem, koji su odmah tokom primanja prenošeni na specijalno preparirane ploče u kartografskoj kabini. Da ne bi gubio vreme, Rohan je pozvao Ereta, kartografskog tehničara, k sebi i, dok se tuširao, ispitivao ga je o svemu što se događalo na brodu. Eret je bio jedan od onih što su na dobijenom fotografskom materijalu tražili „Kondora”. To zrnce čelika u okeanu peska tražilo je tridesetak ljudi istovremeno, sem planetologa mobilisani su u tu svrhu kartografi, radarski operatori i svi palubni piloti. Ravno dan i noć na smenu su pregledali foto-materijal onako kako je stizao, upisujući koordinate svakog sumnjivijeg punkta planete. Ali pokazalo se da je vest koju je komandant saopštio Rohanu bila pogrešna. Ono što im se učinilo da je brod, bila je jedna izuzetno visoka stubna stena, koja je bacala senku začuđujuće sličnu pravilnoj senci rakete. Prema tome i dalje je bila neizvesna sudbina „Kondora”. Rohan htede da se javi komandantu, ali ovaj već beše otišao na počinak. Rohan tada pođe u svoju kabinu. Mada je bio umoran, nije mogao da zaspi. A kada je ujutro ustao, astrogator mu je po Balminu, starešini paleontologa, predao poruku da sav prikupljeni materijal pošalje u glavnu laboratoriju. U deset ujutro Rohan je osetio takvu glad — još nije bio doručkovao — da se spustio na drugi sprat u malu trpezariju radarskih operatora i tu ga, dok je s nogu ispijao kavu, nađe Eret.

„Šta je, pronašli ste!?” viknu kad ugleda uzbuđeno kartografovo lice.

„Ne. Ali smo pronašli nešto veće. Pođite odmah — zove vas astrogator.”