Rohanu se činilo da se zastakljeni cilindar dizalice kreće krajnje sporo. U zamračenoj kabini vladala je tišna, čuo se samo šum električnih predajnika, a iz aparature prijemnika izlazile su stalno nove, od vlage sjajne fotografije, na koje niko više nije obraćao pažnju. Dva tehničara izvukoše iz otvora u zidu neku vrstu epidijaskopa i ugasiše ostala svetla baš u trenutku kad je Rohan otvorio vrata. U grupi je opazio belu astrogatorovu glavu. U sledećem trenu blesnu srebrnom svetlošću ekran, spušten s tavanice. U tišini, narušavanoj samo usredsređenim disanjem, Rohan priđe, koliko je mogao, velikoj obasjanoj površini. Snimak nije bio najbolji, uz to samo crno-beli, u okruženju omanjih, neskladno razbacanih kratera isticala se gola visoravan, s jedne strane prekinuta linijom tako pravom, kao da je na tome mestu stene presekao neki ogroman nož; bila je to obalska linija, jer je ostatak fotografije ispunjavalo nepomućeno crnilo okeana. U izvesnoj razdaljini od toga useka širio se mozaik ne mnogo izrazitih oblika, na dva mesta zaklonjen pramenovima oblaka i njihovih senki. Ali i tako nije podlegalo sumnji da ta izuzetna, u pojedinostima pomućena formacija nije geološka tvorevina.

„Grad…” pomisli uzbuđeno Rohan, ali ne reče to glasno. Svi su i dalje ćutali. Tehničar pri epidijaskopu uzalud je pokušavao da izoštri sliku.

„Je li bilo smetnji u prijemu?” naruši tišinu glas astrogatora.

„Nije”, odgovori iz mraka Balmin. „Prijem je bio čist, i to je jedan od poslednjih snimaka trećeg satelita. Osam minuta pošto ga je poslao, prestao je da odgovara na signale. Snimak je verovatno načinjen kroz objektive već oštećene povećanom temperaturom.”

„Astenzija kamere nad epicentrom nije bila veća od 70 kilometara”, dobaci drugi glas, koji je, kako se Rohanu učinilo, bio glas jednoga od najsposobnijih planetologa, Maltea. „Pravo da kažem, ocenio bih je na pedeset pet do šezdeset kilometara… Pogledajte, molim vas…” Njegova silueta delimično zakloni ekran. Stavio je na sliku proziran šablon od plastike sa urezanim kružićima i redom ga je stavljao na dvadesetak kratera u drugoj polovini snimka.