Али док су биолози видели у њему примитивно створење — неку врсту гигантског једињења, дакле нешто попут једне, наказне у свом расту, течне ћелије (али називали су је «предбиолошком формацијом»), која је цео глобус окружила пихтијастим омотачем чија је дубина местимично достизала и неколико миља — астрономи и физичари су тврдили да то мора бити необично високо организована структура која по компликованости грађе превазилази земаљске организме, чим је кадра да на активни начин утиче на обликовање планетарне орбите. Наиме, на Соларису није откривен никакав други узрок који би објашњавао понашање Солариса, а осим тога планетофизичари су открилли везу између извесних процеса плазматичког океана и локално мереног гравитационог потенцијала, који се мењао у зависности од океанске «промене материје».

Тако су, дакле, физичари а не биолози изнели парадоксалну формулацију «плазматична машина», подразумевајући под тим називом творевину, по нашем значењу можда и неорганску, али способну да предузима сврховита дејства — додајмо одмах — у астрономским размерама.

У овом спору који је као вир увукао у себе током неколико недеља све најистакнутије ауторитете, Гамов-Шеплејева доктрина је пољуљана први пут након осамдесет година.

Извесно време још је било покушаја да се она одбрани тврђењем да океан нема ничег заједничког са животом, да чак није «парабиолошка» или «предбиолошка» творевина, него да је геолошка формација, свакако необична, али способна једино за учвршћење Соларисове орбите путем промене силе теже; при томе су се позивали на Ла Шатељеово правило.

Упркос овом конзервативизму настајале су хипотезе које су гласиле, као, рецимо, Чивита-Витина хипотеза, једна од боље разрађених, да је океан резултат дијалектичког развитка: од свога првобитног вида, од праокеана, раствора хемијских тела која лењо реагују, овај океан је, ето, успео под притиском услова (то значи, због промена орбите које су угрожавале његов опстанак), без посредства свих земаљских степена развоја, дакле, заобишавши настанак једноћелијских и вишећелијских творевина, заобишавши биљну и животињску еволуцију, без рађања нервног система, мозга, да одмах прескочи у стадијум «хомеостатског океана».