Океан је при том активно учествовао у обликовању ових апарата. Али, све се то догађало у потпуном мраку. Шта је значило да је «учествовао»? Модификовао је извесне елементе уређаја који су урањани у њега, услед чега су се записивани ритмови пражњења мењали, региструјући апарати су бележили мноштво сигнала, као да су се добијали делићи неких огромних деловања више анализе, али шта је све то значило? Можда су то били подаци о тренутном стању раздраживања океана? Можда импулси који узрокују настајање његових огромних творевина, негде на хиљаде миља далеко од истраживача? Можда, преведене на неухватљиве електронске конструкте — одразе вечитих истина тога океана? Можда његова уметничка дела? Ко је то могао знати, чим се није могла добити два пута иста реакција на исти импулс? Чим је једном приликом у одговор стизала читава експлозија импулса, а други пут — глухо ћутање. Још се чинило да стојимо само корак пред дешифровањем тога, непрестано повећаваног, мора записа; специјално у ту сврху грађени су електронски мозгови са прерађивачком информационом снагом какву није захтевао ниједан проблем до тада. И заиста, добијени су извесни резултати. Океан — извор електричних, магнетских, гравитационих импулса — као да је говорио језиком математике; извесне секвенције његових струјних пражњења било је могуће класификовати служећи се најапстрактнијим гранама земаљске анализе, теорије скупова и појављвале су се тамо хомологије структура, познатих из оне области физике која се бави разматрањем узајамног односа материје и енергије, ограничених и неограничених величина, честица и поља — и све је то научнике наводило да поверују како имају пред собом мисаону наказу, да је то нека врста милионократно разраслог, плазматичног мора-мозга које опасује целу планету, које троши време у невиђеним по свом распону теоретским размишљањима о суштини свих ствари, а све оно што хватају наши апарати представља сићушне, случајно ухваћене делиће овога гигантског монолога који се води вечито у дубинама и који прераста сваку могућност нашег поимања.

Толико математичари.



19 из 191