Опаљена кожа мојих руку постала је на овој светлости готово сива. Цела соба се изменила, све што је имало црвену нијансу, постало је бронзано и побледело, добивши боју јетре, док су бели, зелени и жути предмети постали по боји оштри, тако да је изгледало као да зраче својом сопственом светлошћу. Жмиркајући, погледах кроз придигнуту завесу: небо се преобразило у бело море ватре, под којим као да је дрхтао и цептео течан метал. Стиснух очи, и у видном пољу ми заиграше црвени кругови. На конзоли умиваоника (чија је ивица била разбијена) открих тамна стакла која заклањају готово половину лица, и ставих их на очи. Прозорска завеса сада је горела као пламен натријума. Читао сам даље, дижући листове с пода и ређајући их на један од непреврнутих сточића. Део текста је недостајао.

Наиђох на записнике већ спроведених експеримената. Из њих сазнадох да је океан четири дана био подвргнут зрачењу, на тачки која се налазила на хиљаду и четири стотине миља североисточно од садашњег положаја. Све то заједно ме је изненадило, пошто је употреба рендгенских зрака била забрањена конвенцијом ОУН, с обзиром на њихово убиствено дејство, и ја сам био потпуно убеђен да се нико није обратио Земљи са захтевом да му се одобри дозвола за те експерименте. У једном тренутку, дижући главу, угледах у огледалу одшкринутих врата сопствени лик, мртвачки бело лице с црним стаклима. Невероватно је изгледала соба која је горела белином и плаветнилом, али неколико минута касније зачу се отегнута шкрипа и споља се навукоше на прозоре херметични капци; соба се замрачи и упали се вештачка светлост, сада необично бледа. Једино што је постајало све топлије, док одмерени тон који је долазио од водова за климатизацију не поче да личи на отегнуто скичање. Расхладни уређаји Станице радили су свом снагом. Но и поред тога, мртва жега стално се појачавала.

Зачух кораке. Неко је пролазио кроз ходник. У два бешумна скока нађох се крај врата.