Аеромобил је доведен до Базе, а Каручи је подвргнут лекарској нези; још исте вечени вратила му се свест. О Фехнеровој судбини није ништа могао да каже. Памтио је само да је у време када су већ намеравали да се врате, почео да осећа гушење. Испусни вентил његовог апарата почео је да се кочи и у скафандар је при сваком удисају продирала невелика количина отровних гасова.
Трудећи се да поправи његов апарат, Фехнер је морао да откопча појасеве и да устане. То је било последње чега се Каручи сећао. Претпоставља се да су се догађаји одвијали следећим током (по оцени стручњака): поправљајући Каручијев апарат Фехнер је отворио кров кабине, вероватно зато што под ниском куполом није могао слободно да се креће. Било је то допустиво, јер кабина таквих машина није херметична и представља једино заштиту од атмосферских талога и ветра. За време тих манипулација мора да се покварио Фехнеров апарат за кисеонак и Фехнер се, ошамућен, попео горе, изишао кроз отвор куполе на хаубу машине и пао у океан.
Таква је историја прве жртве океана. Тражење тела — у скафандру би морало да плута на таласима — остало је без икаквог резултата. Уосталом, тело је можда и пливало: тачно претраживање хиљаде квадратних миља океана, готово стално прекривеног наносима магле, усталасане пустиње — прекорачивало је могућности експедиције.
До сумрака — враћам се претходним догађајима — вратили су се сви спасилачки апарати, изузев великог, теретног хеликоптера на коме је полетео Бертон. Појавио се изнад Базе готово цео сат после спуштања мрака, када су се већ озбиљно за њега плашили. Налазио се у стању нервног шока; изишао је из апарата без туђе помоћи, али само зато да би се бацио у бекство; кад су га задржали, викао је и плакао; било је то крајње зачуђујуће за човека који је имао за собом седамнаест година космичког летења, и то често у најтежим условима.
Лекари су претпоставили да је и Бертон под дејством отрова.