
Врата собе преко пута била су широм отворена. У отвору, код самог довратка, опирући се стопалима о једну уоквирену даску врата, а леђима о другу, висио је млад човек. Његова поза је уза сву неприродност изгледала крајње неусиљена. Гледао ме је одозго наниже, кезио дуге жућкасте зубе и салутирао.
«Добар дан», рекох, поћутавши. «Да вам помогнем?»
Тада он грациозно, као мачка, скочи на под и, отпоздравивши по војнички, стаде преда мном мирно.»част ми је, инспекторе», рече. «Допустите да се представим: поручник кибернетике Симон Симоне.»
«На месту вољно», рекох и ми се руковасмо.
«У ствари, ја сам физичар», рече. «Али оно «кибернетике» звучи готово исто тако хармонично као «пешадије». Испада смешно.» И он неочекивано прасну у онај исти стравични ридајући кикот у коме су се наслућивали влага подземља, крваве мрље које се не могу уклонити и звекет зарђалих ланаца на окованим скелетима.
«Шта сте радили горе?» упитах, савлађујући запрепашћење.
«Тренирао сам», одговори. «Ја сам алпинист…»
«Погинули», нашалих се и одмах зажалих због тога, јер он поново обруши на мене лавину свог загробног кикота.
«Није лоше, није лоше за почетак», проговори он, бришући очи. «Не, ја сам још жив. Дошао сам овамо да се верем уз литице, али никако не могу да доспем до њих. Унаоколо је снег. И ја се, ето, пентрам по вратима, по зидовима…» Он намах заћута и ухвати ме под руку. «Право да вам кажем», рече, «дошао сам овамо да се окрепим. Премор. Пројекат «Мидас», чули сте? Најстрожа тајна.
четири године без одсуства. И лекари су ми прописали куру путених задовољстава.» Он се поново закикота, али већ смо стигли до трпезарије. Оставивши ме, похита према сточићу где су била поређана предјела. «Следите ме, инспекторе», повика у трку. «Пожурите, иначе ће пријатељи и рођаци Погинулог појести сав кавијар…»
Трпезарија је била велика, имала је пет прозора. У средини се налазио велики овални сто за двадесотак особа; велелепан, поцрнео од времена, бифе је блистао од сребрних пехара, многобројних огледала и разнобојних боца; столњак је био уштиркан, посуде од прекрасног порцулана, прибор за јело сребрни, с фином црном цаклином.
