Većina Drugih bila je naprosto ukočena od straha, tako da se nije mogla ni mrdnuti; ali neki ipak počeše da lagano i teturavo uzmiču. Bio je to sasvim dovoljan podstrek Gleda-Mesecu. I dalje držeći izmrcvaren trofej iznad glave, on krenu preko rečice. Oklevajući samo trenutak, njegovi sadruzi zagaziše u vodu za njim.

Kada je Gleda-Mesec stigao na suprotnu stranu, Jedno Uho je i dalje držao svoj položaj. Možda je bio odveć hrabar ili odveć glup da bi pobegao; možda nije mogao uistinu da poveruje da je do ovog oskrvnuća stvarno došlo. Kukavica ili junak — bilo je svejedno kada mu se na glavu nesposobnu da shvata sručilo smrznuto režanje smrti.

Kričeći od straha, Drugi se razbezaše po okolnom grmlju; ali uskoro će se vratiti, potpuno zaboravivši na svog izgubljenog vođu.

Nekoliko sekundi Gleda-Mesec je stajao nesigurno nad svojom novom žrtvom, pokušavajući da pojmi neobičnu i čudesnu činjenicu: mrtav leopard i dalje je bio kadar da ubija. Sada je bio gospodar sveta, ali nije sasvim znao šta mu nadalje valja činiti.

No, nešto će već smisliti.

6. USPON ČOVEKA

Nova životinja pojavila se na licu planete, polako se šireći iz afričke postojbine. Bila je još toliko retka da je sasvim mogla ostati neobuhvaćena nekim letimičnim popisom sred uskomešanih milijardi stvorenja koja su obitavala na kopnu i moru. Još ništa nije govorilo da će ona napredovati, pa čak ni da će uopšte opstati: na ovom svetu gde je već iščezlo nebrojeno mnogo moćnijih životinja, sudbina ove i dalje je bila krajnje neizvesna.

Tokom stotinu hiljada godina pošto su se kristali spustili u Afriku čovekoliki majmuni nisu izumeli ništa. Ali počeli su da se menjaju, stekavši umeća koja nisu krasila nijednu drugu životinju. Motke od kosti povećale su im domašaj i umnogostručile snagu; više nisu bili bespomoćni pred grabljivicama sa kojima su stajali u takmačkom odnosu. Manje mesoždere mogli su da oteraju od njihove lovine; veće su u najmanju ruku bili kadri da obeshrabre, a ponekad i da nateraju u beg.