Za razliku od životinja koje su znale samo za sadašnjost, Čovek je stekao prošlost; a počeo je i da opipava budućnost.
Takođe je naučio da zauzdava sile prirode; ukrotivši vatru, postavio je temelje tehnologije i ostavio daleko za sobom svoje životinjsko poreklo. Kamen je ustupio mesto bronzi, a potom i gvožđu. Posle lova sledila je zemljoradnja. Pleme je preraslo u selo, a selo u grad. Govor je postao večan zahvaljujući izvesnim znacima na kamenu, u glini i na papirusu. A onda je Čovek izumeo filozofiju i religiju, naselivši nebo, ne sasvim neosnovano, bogovima.
Kako mu je telo postajalo sve nebranjenije, tako su mu sredstva napada bivala sve strašnija. Sa kamenom, bronzom, gvožđem i čelikom na raspolaganju, pronašao je svu silu onoga što može da bode i seče, a još veoma rano naučio je i kako da obori žrtvu sa daljine. Koplje, luk, puška i konačno daljinski navodeća raketa pružili su mu oružja neograničenog dometa i neograničene moći.
Bez tih oružja, iako ih je često koristio protiv samoga sebe, Čovek nikada ne bi osvojio svoj svet. U njih je uneo svoje srce i svoju dušu i ona su ga dugo valjano služila.
Ali sada, sve dok budu postojala, on će stalno živeti na Božju veresiju.
Drugi deo
MNT-1
7. POSEBAN LET
Bez obzira na to koliko se puta čovek otiskuje sa Zemlje, reče dr Hejvud Flojd u sebi, uzbuđenje je uvek prisutno. Bio je jednom na Marsu, tri puta na Mesecu, a više se nije ni sećao koliko je puta posetio razne svemirske stanice. Pa ipak, kako se približavao trenutak uzletanja, bio je svestan da napetost raste u njemu, da ga ispunjava osećanje čuđenja i strahopoštovanja — da, i nervoze — što ga je izjednačavalo sa svakim trapavim Zemljaninom kome predstoji svemirsko krštenje.