Oni se rukovaše, a onda Flojd uputi osmeh stjuardesi i reče: “Molim vas, prenesite moje čestitke kapetanu Tajnsu i zahvalite mu na udobnom letu. Možda ćemo se videti i na povratnom putovanju.”

Veoma oprezno — proteklo je više od godinu dana od kako je poslednji put boravio u bestežinskom stanju i moraće da prođe izvesno vreme pre no što ponovo postane vičan življenju u svemiru — on se, ruku po ruku, izgura iz vazdušne komore, ulebdevši u veliku, kružnu prostoriju u osi svemirske stanice. Sala je bila debelo postavljena, a na zidovima je imala mnoštvo udubljenih rukohvata; Flojd se čvrsto uhvati za jedan od njih u času kada je cela prostorija stala da se vrti, da bi konačno sustigla rotiranje stanice.

Kako je sticala brzinu, slabašni i utvarni gravitacioni prsti počeše da ga stežu dok je lagano plutao ka kružnom zidu. Sada je stajao, njišući se napred-nazad blago poput vlati morske trave kada naiđe plima, na onome što je na čaroban način postalo zakrivljeni pod. Centifugalna sila okretanja stanice stekla je vlast nad njim; ovde je bila sasvim slabašna, budući da se osa nalazila vrlo blizu, ali će se postojano pojačavati kako se bude udaljavao od središnjeg dela.

Krenuo je za Milerom iz središnje prelazne prostorije niz zakrivljene stepenice. U početku mu je težina bila tako slaba da je gotovo morao da se otiskuje nadole, koristeći kao uporište gelender. Tek kada je stigao do salona za putnike, na spoljnjem omotaču velikog diska koji se okretao, stekao je dovoljno težine da se gotovo normalno kreće.

Salon je bio preuređen od kada je posljednji put bio tu, a i prilično obogaćen. Pored uobičajenih stolica, malih stolova, restorana i pošte sada su se tu nalazili još berbernica, dragstor, bioskop i dućan sa suvenirima u kome su se prodavali fotografije i slajdovi Mesečevih i planetnih predela, kao i zajamčeno pravi komadići “Lunjika”, “Rendžera” i “Survejora”, svi zgodno umetnuti u plastiku i prekomerno skupi.