“Mogu li da vam donesem nešto dok čekate?” upita Miler. “Ukrcavamo se kroz tridesetak minuta.”

“Voleo bih da dobijem šolju crne kafe — dve kocke šećera — a i da pozovem Zemlju.”

“Vrlo dobro, doktore — ja ću vam doneti kafu — a telefoni su tamo.”

Živopisne kabine nalazile su se na svega nekoliko jardi od pregrade sa dva ulaza iznad kojih je stajalo: DOBRO DOŠLI U SEKTOR SJEDINJENIH DRŽAVA i DOBRO DOŠLI U SOVJETSKI SEKTOR. Ispod toga nalazilo se obaveštenje koje je bilo ispisano na engleskom i ruskom, kao i na kineskom, francuskom, nemačkom i španskom.

Postojala je i prijatna simboličnost u činjenici da su putnici, čim bi prošli kroz pregradne ulaze, u oba smera, ponovo smeli da se slobodno izmešaju. Graničnik je tu bio isključivo iz administrativnih razloga.

Uverivši se prethodno da je pozivni broj za Sjedinjene Države i dalje osamdeset jedan, Flojd otkuca svoj dvnaestobrojčani kućni broj, umetnu plastičnu, svenamensku kreditnu karticu u prorez za plaćanje i kroz trideset sekundi dobi vezu.

Vašington je još spavao, zato što je do zore preostalo još nekoliko časova, ali on neće nikoga ometati. Njegova domaćica dobiće poruku sa rekordera čim se bude probudila.

“Gospođo Fleming — ovde dr Flojd. Žao mi je što sam morao tako hitno da krenem. Da li biste, molim vas, pozvali moju kancelariju i zamolili ih da odu po moja kola — nalaze se na aerodromu Dalas, a ključevi su kod gospodina Bejlija, višeg oficira kontrole letenja. Potom pozovite moj klub “Hajka i lov” i ostavite poruku za sekretara. Neopozivo neću biti u prilici da uzmem udela na teniskom turniru narednog vikenda. Prenesite im moja izvinjenja — bojim se da su računali na mene. Zatim pozovite firmu “Dauntaun Elektroniks” i recite im da ako video u mojoj radnoj sobi ne bude popravljen do — oh, srede — onda mogu da pokupe tu vražiju stvar.” On zastade da bi došao do daha, pokušavajući da se seti još neke krize ili problema koji bi mogli iskrsnuti tokom narednih dana.