U međuvremenu, prišao im je oficir bezbednosti, ali se zadržao na pristojnoj razdaljini, držeći u ruci plastičnu čašu punu kafe.

“Razume se. Ali, molim vas, spustite tu šolju, gospodine Miler. Ovo je poslednja prilika dr Flojda da ispije jedno civilizovano piće — nemojte ga rasipati. Ne — insistiram.”

Krenuli su sa Dimitrijem iz glavnog salona u odeljak za osmatranje i ubrzo su se obreli za stolom, obasjani prigušenom svetlošću, posmatrajući pokretnu panoramu zvezda. Svemirska stanica jedan pravila je puni krug za minut, a centrifugalna sila stvorena njenim sporim okretanjem proizvodila je veštačku gravitaciju jednaku Mesečevoj. Ovo je, kako je ustanovljeno, predstavljalo zgodno srednje rešenje između Zemljine sile teže i potpunog odsustva gravitacije; štaviše, uslovi koji su vladali na stanici pružali su priliku putnicima za Mesec da se aklimatizuju.

Sa one strane gotovo nevidljivog prozora, Zemlja i zvezde nastupale su u bešumnoj povorci. U tom trenutku, strana stanice na kojoj su se oni nalazila bila je okrenuta od Sunca; u protivnom, bilo bi nemoguće gledati napolje, zato što bi salon bio zasenjen svetlošću. Čak i ovako, blistavost Zemlje, koja je ispunjavala pola neba, dopuštala je da se vide samo najsjajnije zvezde.

Ali Zemlja je čilela, kako je stanica orbitirala ka noćnoj strani planete; kroz nekoliko minuta postaće ogroman crni disk prošaran svetlosima gradova.

“Dobro”, reče Dimitrij, pošto je brzo ispio prvo piće i stao da se zabavlja drugim, “kakve su to priče o epidemiji u sektoru Sjedinjenih Država? Hteo sam na ovom putovanju da svratim tamo. “Ne, profesore” rekoše mi. “Veoma nam je žao, ali do daljnjeg je zaveden strogi karantin.” Pokušao sam sve što sam mogao, ali bez uspeha. A sad mi ti reci šta se tamo zbiva.”

Flojd zastenja u sebi. I ovo nanovo, pomisli on. Što se pre ukrcam na taj šatl, biću srećniji.

“Taj… ovaj… karantin predstavlja samo meru predostrožnosti”, reče on obazrivo. “Čak nismo sigurni ni da li je neophodan, ali smatramo da nema potrebe da rizikujemo.”