Posredi je bila pravougaona ploča tri puta viša od njega, ali i dovoljno uska da je obuhvati rukama; bila je načinjena od nekog potpuno providnog materijala, tako da je uopšte nije bilo lako videti, osim kad bi Sunce koje se rađalo iskitilo odsevima njene ivice. Kako Gleda-Mesec nikada nije naišao na led ili kristalno bistru vodu, nisu postojale prirodne stvari sa kojima je mogo da uporedi ovu pojavu. Ona je svakako delovala veoma privlačno, tako da on, iako je mudro zazirao od svega novog, nije dugo oklevao pre no što joj se obazrivo približio. Kako se ništa nije dogodilo, on ispruži ruku i dodirnu hladnu, čvrstu površinu.

Pošto je nekoliko minuta pomno razmišljao, došao je do sjajnog objašnjenja. To je bila stena, razume se, koja mora da je izrasla tokom noći. Postojalo je mnoštvo biljaka koje su to činile — bele, gnjecave stvarčice oblika oblutka koje kao da su iždžiljikale tokom časova tame. One su, doduše, bile sitne i okrugle, dok je ova bila velika i oštrih rubova; ali i veći filozofi od Gleda-Meseca u budućnosti neće prezati od previde podjednako upadljive izuzetke u svojim teorijama.

Ovaj uistinu sjajan primer apstraktnog razmišljanja doveo je Gleda-Meseca, posle svega tri-četiri minuta, do jednog zaključka koji je on odmah stavio na probu. Bele, okrugle obluci-biljke bile su veoma ukusne (premda su među njima postojale i takve koje su izazivale grozne bolove); možda ova visoka…?

Liznuo ju je nekoliko puta i pokušao da je zagrize, što je bilo sasvim dovoljno da mu rasprši sve nade. Ovde nije bilo hrane; i tako, kako što bi postupio svaki razuman čovekoliki majmun, on produži put do rečice, potpuno smetnuvši sa uma kristalni monolit za vreme uobičajenog kričanja na Druge.

Traganje za hranom tog dana ispalo je krajnje neuspešno i pleme je moralo da se udalji više milja od pećina ne bi li pronašlo bar nešto za jelo.